Чудно. Могућност да се заправо нешто започне, сумирањем, нечега досада урађеног. Можда чак и диван начин да се нешто почне. Од краја. Кренути од старости и постајати све млађи. Илузија? Стварност? Не, то данас нећу сазнати... Можда неки други пут.
И ево ме, ту сам где сам. Неафирмисани млади аутор, најчешће "само-за-моје-очи" новела, неких-тамо сленг сајтова, још увек амбициозан студент. Ту и тамо алкос. Такође, учесник риалити шоу игри, зване ГСП. Дилан Дог фрик, љубитељ серија типа Декстер... И још много, много тога.
Већ дуже време опсесија за писањем тражи више времена него што јој дозвољавам. Ово би био још један од начина да некомерцијална уметност добије своје биће. Почне да постоји. Дословно, цитирајући Менхетна, то би био "Кисеоник, претворен у злато. Чаролија. Чудо."
Дођох, до предности и мана писања од "краја". Толико тога може да се каже. Да ли је све вредно казивања? Дефинитивно не. Сваки дан прича нову причу. Сваки дан нас доводи до новог "Ко смо ми?" питања, са другачији исходом и другачијим одговором. И најчешће, најлепши, и ако мене питате најтачнији, одговор даје тишина... Само она...
И ево ме, ту сам где сам. Неафирмисани млади аутор, најчешће "само-за-моје-очи" новела, неких-тамо сленг сајтова, још увек амбициозан студент. Ту и тамо алкос. Такође, учесник риалити шоу игри, зване ГСП. Дилан Дог фрик, љубитељ серија типа Декстер... И још много, много тога.
Већ дуже време опсесија за писањем тражи више времена него што јој дозвољавам. Ово би био још један од начина да некомерцијална уметност добије своје биће. Почне да постоји. Дословно, цитирајући Менхетна, то би био "Кисеоник, претворен у злато. Чаролија. Чудо."
Дођох, до предности и мана писања од "краја". Толико тога може да се каже. Да ли је све вредно казивања? Дефинитивно не. Сваки дан прича нову причу. Сваки дан нас доводи до новог "Ко смо ми?" питања, са другачији исходом и другачијим одговором. И најчешће, најлепши, и ако мене питате најтачнији, одговор даје тишина... Само она...
Нема коментара:
Постави коментар