... zaneto je posmatrao u bilbord koji je stajao na drugoj strani ulice. Košava je besno šamarala i terala u trk svakoga ko je planirao da zastane makar i na tren. Isključio se iz stvarnog sveta i na trenutak pokušavao da shvati ono što vidi. Krug se biše beskonačno, glasila je pruka sa bilborda. Prosta, a opet tako duboka i genijalna. U njemu je raslo oduševljenje koje je prkosilo temperaturi i vetru.
Iz njegovog dremeža prekinula ga je starija žena koja ga u prolazu zakači torbom. Stresao se. Ali seme je već bilo posađeno. Krug se još uvek pisao beskonačno...
Pre nekog vremena, neko, jako mudar je zamislio život, kao točak koji se okreće. Kao krug, koji svojim obrtanjem dovodi do toga da se uloge promene, i da ceo jedan ciklus krene iznova. Sama zamisao, bila mu je zanimljiva, skoro pa realistična. Davao je, istina, maglovit, ali opet jasan odgovor na pitanje - šta posle?
Mana je bila, što nije postojao jedan točak. Što nije postojao jedan krug. Svako je imao svoj. Lični. Okretao se baš onako kako mi to želimo. A kada bi uloga bila kompletna, kretalo bi se ponovo. I tako u beskonačnost. Dok traju svet i vreme, ti krugovi su pisali nove stranice ljudskih života. Nova poglavlja. Davali su vreme da se osoba i uloga kompletira. Davali mogućnost, da se započeto nastavi, pogrešeno ispravi. Davali su šansu.
Okret. Počelo je. Rođen si. Po ko zna koji put. Možda opet na istom mestu, to već nikako ne možeš da znaš. Jasan cilj pred tobom. Životu dati smisao, smislu udahnuti život.
U kovitlacima jave, često izgubiš kompas smisla, i tako, prazan, lutaš. Slepo verujući da je utabana staza bolja, da je masa aspirin. Zanemarujući one koji će tek biti ti, i zaboravlajući učinjeno, onih koji su već bili ti. Neminovno, krug se okreće. Iako beskonačno, tvoje vreme ističe. Dan po dan. Sat po sat.
Ponekad, samo ponekad, desi se da shvatiš. Da sve teče i da se sve menja. Jedino je krug tu. Kao simbol života, kao simbol besmrtnosti, simbol transformacije i učenja. Dođe ti, tako, do svesti, da krug ispunjen i izvezen dobrotom, dobrim željama i nitima, ne poznaje zlo. Kako god se okretao, on je dobar. Dobar po onoga ko ga živi, po onoga ko će ga živeti.
I počneš. Počneš da menjaš život. Deo po deo. Nit po nit. Misao po misao. Počneš da menjaš krug. Za sebe, za one koji dolaze.
U jednom trenutku, ciklus je gotov. Izvršio si svoj zadatak i odlaziš. Bez odogovora na pitanje Šta posle. A opet bezbrižan i sa nadom, da će neko umeti da dovrši započeto. Da će neko zaslužiti bolje za one koji dolaze. Za one koji su bili. Da će neko hraniti krug dobrotom. I opet...
...Okret. Počelo je. Rođen si. Po ko zna koji put. Možda opet na istom mestu...
Iz njegovog dremeža prekinula ga je starija žena koja ga u prolazu zakači torbom. Stresao se. Ali seme je već bilo posađeno. Krug se još uvek pisao beskonačno...
Pre nekog vremena, neko, jako mudar je zamislio život, kao točak koji se okreće. Kao krug, koji svojim obrtanjem dovodi do toga da se uloge promene, i da ceo jedan ciklus krene iznova. Sama zamisao, bila mu je zanimljiva, skoro pa realistična. Davao je, istina, maglovit, ali opet jasan odgovor na pitanje - šta posle?
Mana je bila, što nije postojao jedan točak. Što nije postojao jedan krug. Svako je imao svoj. Lični. Okretao se baš onako kako mi to želimo. A kada bi uloga bila kompletna, kretalo bi se ponovo. I tako u beskonačnost. Dok traju svet i vreme, ti krugovi su pisali nove stranice ljudskih života. Nova poglavlja. Davali su vreme da se osoba i uloga kompletira. Davali mogućnost, da se započeto nastavi, pogrešeno ispravi. Davali su šansu.
Okret. Počelo je. Rođen si. Po ko zna koji put. Možda opet na istom mestu, to već nikako ne možeš da znaš. Jasan cilj pred tobom. Životu dati smisao, smislu udahnuti život.
U kovitlacima jave, često izgubiš kompas smisla, i tako, prazan, lutaš. Slepo verujući da je utabana staza bolja, da je masa aspirin. Zanemarujući one koji će tek biti ti, i zaboravlajući učinjeno, onih koji su već bili ti. Neminovno, krug se okreće. Iako beskonačno, tvoje vreme ističe. Dan po dan. Sat po sat.
Ponekad, samo ponekad, desi se da shvatiš. Da sve teče i da se sve menja. Jedino je krug tu. Kao simbol života, kao simbol besmrtnosti, simbol transformacije i učenja. Dođe ti, tako, do svesti, da krug ispunjen i izvezen dobrotom, dobrim željama i nitima, ne poznaje zlo. Kako god se okretao, on je dobar. Dobar po onoga ko ga živi, po onoga ko će ga živeti.
I počneš. Počneš da menjaš život. Deo po deo. Nit po nit. Misao po misao. Počneš da menjaš krug. Za sebe, za one koji dolaze.
U jednom trenutku, ciklus je gotov. Izvršio si svoj zadatak i odlaziš. Bez odogovora na pitanje Šta posle. A opet bezbrižan i sa nadom, da će neko umeti da dovrši započeto. Da će neko zaslužiti bolje za one koji dolaze. Za one koji su bili. Da će neko hraniti krug dobrotom. I opet...
...Okret. Počelo je. Rođen si. Po ko zna koji put. Možda opet na istom mestu...
Нема коментара:
Постави коментар