Јесте. Морам да признам, да на прву лопту, ово може да звучи као пандур који, евентуално, носи неке маркиране крпице. Такозване "Брендиране" ствари. Но, није тема. Бар не данас.
У овом друштву етикета и брендова, просто је чудно бити неко коме такве ствари иду на... Ко има пикове на такве ствари. Ето, не капирам ту причу, није ми јасна, још мање ми је логична.
Ера ТАГОВАЊА, фејзбуковским језиком речено, што људи, што одеће, као да тек добија маха. Али као да није довољно што се цедуљица прилепила уз ствари које носимо и користимо, уз друштвени статус, уз кола која возимо. Као да није довољно, што је све мање битно какав је ко човек. Етикете су почеле да се лепе и животињама. Ту долазимо и до теме. Брендираних керова.
Наравно, постојале су расе и раније. Нико то не негира. Међутим, никада као сада није било битно, који је то пас, са којом одећом се шета, и како је обучен (пас). Никада до сада није било срамота, бре, у својој авлији, јесте, авлији, имати Доџа. Куче коме се не знају ни тата ни мама, које уз себе не иде са тоном папирологије и коме не требају стерилини услови за живот. Једноставно и просто - најбољи човеков пријатељ. Не кажем да ти нови, брендирани пси, то нису, просто, изгледају исфолирано. Исто као и њихове газде. Напуцане баје који шетају цуриног, или, још горе, свог, малог пса, који је толико смештан, да просто не личи на пса. Или натриповане цуре, којима керови вире из наручја, којима тепају и према којима се опходе као према луткама, цела та шарада је толико смешна, циркус, бре. Просто, пожелим да сам кловн из ИТ-а. Велики керови који се шетају да би се изгледало још опасније, симпатични да би се стекле симпатије и тако у недоглед... Преко јадних животиња, лечење комплекса, и етикетирање нечега, што дефинитивно, није створено да има етикету. Опет, част изузетцима, увек их има. Оним људима, који своје керове имају, зато што их воле, не да би лечили комплесе. Танка линија... Јако танка...
Враћам се опет на Доџ-а. Једна наша ауторка, назвала је те псе, уникатним и оргиналним. Нешто као хипстери псећег света. с пуним правом се слажем. Јесу то. Једноставно, твој пас ће имати јединствену шару. Неће бити као милиони других. Неће бити исти. Неће му требати посебни услови. Требаће му само власникова љубав. Сви су они, као и ми, само жива бића.
У овом друштву етикета и брендова, просто је чудно бити неко коме такве ствари иду на... Ко има пикове на такве ствари. Ето, не капирам ту причу, није ми јасна, још мање ми је логична.
Ера ТАГОВАЊА, фејзбуковским језиком речено, што људи, што одеће, као да тек добија маха. Али као да није довољно што се цедуљица прилепила уз ствари које носимо и користимо, уз друштвени статус, уз кола која возимо. Као да није довољно, што је све мање битно какав је ко човек. Етикете су почеле да се лепе и животињама. Ту долазимо и до теме. Брендираних керова.
Наравно, постојале су расе и раније. Нико то не негира. Међутим, никада као сада није било битно, који је то пас, са којом одећом се шета, и како је обучен (пас). Никада до сада није било срамота, бре, у својој авлији, јесте, авлији, имати Доџа. Куче коме се не знају ни тата ни мама, које уз себе не иде са тоном папирологије и коме не требају стерилини услови за живот. Једноставно и просто - најбољи човеков пријатељ. Не кажем да ти нови, брендирани пси, то нису, просто, изгледају исфолирано. Исто као и њихове газде. Напуцане баје који шетају цуриног, или, још горе, свог, малог пса, који је толико смештан, да просто не личи на пса. Или натриповане цуре, којима керови вире из наручја, којима тепају и према којима се опходе као према луткама, цела та шарада је толико смешна, циркус, бре. Просто, пожелим да сам кловн из ИТ-а. Велики керови који се шетају да би се изгледало још опасније, симпатични да би се стекле симпатије и тако у недоглед... Преко јадних животиња, лечење комплекса, и етикетирање нечега, што дефинитивно, није створено да има етикету. Опет, част изузетцима, увек их има. Оним људима, који своје керове имају, зато што их воле, не да би лечили комплесе. Танка линија... Јако танка...
Враћам се опет на Доџ-а. Једна наша ауторка, назвала је те псе, уникатним и оргиналним. Нешто као хипстери псећег света. с пуним правом се слажем. Јесу то. Једноставно, твој пас ће имати јединствену шару. Неће бити као милиони других. Неће бити исти. Неће му требати посебни услови. Требаће му само власникова љубав. Сви су они, као и ми, само жива бића.
Jaaa volimm svog Djoleta iako nije dodz, to je valjda ok :D A iii ne mogu da ga setam jer je jaci od mene, tako da ne promovise se nestooo... Nikada zapravo i nije.I cesto je sam od sebe blatnjav, ali i to je valja normalno za psa, i ne patim od toga da mu glanjcam sape :D To je neki najnoviji trend valjda..Ljudi ce zlo(uopotrebiti) sve sto mogu samo da stignu do nekog cilja. :/
ОдговориИзбришиИскрено, верујем да циљ оправдава средство, када је циљ имало нормалан и моралан. Не и никао увек. Циљ који они постижу, дефинитивно их не оправдава, ако се уопште може назвати циљем. Тако да... Нека Ђоле ужива у блату, а ти што преко кучића јуре "циљеве", само напред, к'о Си Лоу, желим им све најбоље... Узгред, бавио сам се мало читањем твојих радова данас, но помало сам лењ да прокоментаришем, мада, и то ћу се потрудити да исправим. :)
ОдговориИзбриши..Zelim im sve najbolje uz j... se. :)Ok, nema problema, samo polako :)
ОдговориИзбришиУ свом релативно кратком животу имала сам 3 Доџ-а. Двојица су мистериозно нестала (можда и због моје неодговорности) а трећег су ми добре комшије отровале. Њега ми је баш било жао. Никад нисам имала "брендираног кера" и не патим од тога; с друге стране имам једну другарицу која има златног ретривера кога држи под "стакленим звоном", како она каже "да околни прљави џукци не наскачу на њега". Безвезе.
ОдговориИзбришиЈош нешто. Пошто на мом профилу неким чудом нема линка за мој блог, оставићу ти га овдје, па ако имаш времена и воље, погледај: http://zivotnidekadent.blogspot.com/
Наравно да ћу погледати. Доџови су кул! Бре!
ОдговориИзбриши