Dead as dead can be
My doctor tells me
But I just can't believe him
Ever the optimistic one
I'm sure of your ability
To become my perfect enemy...
APC/Maynard James Keenan/Passive
Ако ти се стање не промени, бићеш мртав. Мртав, колико мртав човек то може да буде! Насмејао сам му се. Моја оптимистична страна, није могла да поверује да ће умрети. Икада. Ипак, стваралац сам, па бесмртан сам, живећу кроз дело. Мада... Та иста страна која је стварала, као да је страховала, да ће она страна која све то бележи полако умрети... Чудан спелт околности. Логичка страна је посматрала креативност. Била је свесна њених могућности. Била је свесна креативне снаге. Свесна тога да постоје сви услови да постану савршени непријатељи.
Пробуди се. Погледај ме. Суочи се самном. Креативност је била изричита. Викала је на логику. Не претварај се да си мртва! Шта ако се једног дана предомислим, одем. Шта онда? Разочараћеш ме, ти треба да будеш она јача страна, не ја. Ти не треба да будеш емотивна...
Клечао је савијен у углу своје собе. Одавно је била дијагностикована кататонична шизофренија. Био је хладан и кататоничан. Видео је свој одраз у стаклу једне полице. Видео је одраз онога шта је, само бледу слику онога што је могао и желео да буде. Разбио ју је. Крв... Текла је низ руку. Гледао ју је са дивљењем и страхом у исто време. Осећање које многи људи никада неће могћи да доживе. Никада неће моћи да постану сами себи савршени непријатељ. Опет се згрчио у ћошку...
Хајде! Претварај се да си мртав! Претварај се! Знам да ме чујеш, проклетињо! Хајде, претварај се још мало! Одлазим! Разочарала си ме! И ти нека не емотивна страна. Смешна си! Јадна си! Јебено си ме разочарала! Хајде! Што не можеш да се суочиш! Пробуди се! Зашто не можеш да се окренеш против мене... Зашто? Пасивно-агресивно срање... Рекла сам ти да ћу отићи. Одлазим. У великом стилу.
Дохватио је жилет. Пререзао своје вене. Својом крвљу је исписао најлепше стихове до сада. Нацртао је најлепшег лептира до сада... Бесмртан је! Остаће упамћен. Отворио је прозор, у собу је ушла светлост. Било је дивно. Попео се на прозор. Раширио крваве руке и скочио... Склопио је очи... Крај. Мрак. Одржала је обећање, заиста је отишла... Креативност...
My doctor tells me
But I just can't believe him
Ever the optimistic one
I'm sure of your ability
To become my perfect enemy...
APC/Maynard James Keenan/Passive
Ако ти се стање не промени, бићеш мртав. Мртав, колико мртав човек то може да буде! Насмејао сам му се. Моја оптимистична страна, није могла да поверује да ће умрети. Икада. Ипак, стваралац сам, па бесмртан сам, живећу кроз дело. Мада... Та иста страна која је стварала, као да је страховала, да ће она страна која све то бележи полако умрети... Чудан спелт околности. Логичка страна је посматрала креативност. Била је свесна њених могућности. Била је свесна креативне снаге. Свесна тога да постоје сви услови да постану савршени непријатељи.
Пробуди се. Погледај ме. Суочи се самном. Креативност је била изричита. Викала је на логику. Не претварај се да си мртва! Шта ако се једног дана предомислим, одем. Шта онда? Разочараћеш ме, ти треба да будеш она јача страна, не ја. Ти не треба да будеш емотивна...
Клечао је савијен у углу своје собе. Одавно је била дијагностикована кататонична шизофренија. Био је хладан и кататоничан. Видео је свој одраз у стаклу једне полице. Видео је одраз онога шта је, само бледу слику онога што је могао и желео да буде. Разбио ју је. Крв... Текла је низ руку. Гледао ју је са дивљењем и страхом у исто време. Осећање које многи људи никада неће могћи да доживе. Никада неће моћи да постану сами себи савршени непријатељ. Опет се згрчио у ћошку...
Хајде! Претварај се да си мртав! Претварај се! Знам да ме чујеш, проклетињо! Хајде, претварај се још мало! Одлазим! Разочарала си ме! И ти нека не емотивна страна. Смешна си! Јадна си! Јебено си ме разочарала! Хајде! Што не можеш да се суочиш! Пробуди се! Зашто не можеш да се окренеш против мене... Зашто? Пасивно-агресивно срање... Рекла сам ти да ћу отићи. Одлазим. У великом стилу.
Дохватио је жилет. Пререзао своје вене. Својом крвљу је исписао најлепше стихове до сада. Нацртао је најлепшег лептира до сада... Бесмртан је! Остаће упамћен. Отворио је прозор, у собу је ушла светлост. Било је дивно. Попео се на прозор. Раширио крваве руке и скочио... Склопио је очи... Крај. Мрак. Одржала је обећање, заиста је отишла... Креативност...
Добра ствар. Јако добра. Последњи пасус ми је врх. Донекле, мислим да се сви ми (који нешто стварамо) боримо са логиком. Чуваш креативност, занемарујеш очигледно да би могао да наставиш да будеш творац. Бар тако ја то видим.
ОдговориИзбришиFinooo :) Uzivam u citanju tvojih tekstova :) I da, i meni se poslednji pasus najvise svidja... Bravo za kreativnost :)
ОдговориИзбришиВерујем, да сви донекле тако размишљамо и тако видимо ствари.
ОдговориИзбришиХвала вам на читању, наравно, драго ми је да уживате. Креативност је ту, није отишла. Нити ће. :)